Црвене књиге представљају научну базу података о врстама које су изложене опасности од изумирања. Задатак црвених књига јесте да се стручним аргументима и прикупљеним научним методама истакне потреба очувања угрожених врста, укаже на недостатке у постојећем систему заштите и предложе решења којима би се могло побољшати стање или бар успорити негативни процеси. У Србији је до сада објављено шест црвених књига, и то прва пре 20 година о биљкама, а затим из света фауне о дневним лептирима, водоземцима, гмизавцима, птицама и правокрилцима.
Црвена књига флоре Србије
Прва Црвена књига је Црвена књига флоре Србије 1 – ишчезли и крајње угрожени таксони. Објављена је 1999. године и резултат је вишегодишњег рада и искуства 30 ботаничара из Србије. Ова монографија се односи на биљне врсте које су на граници опстанка у нашој земљи и којима прети опасност од ишчезавања. У публикацији је дат статус 171 угроженог биљног таксона (врста и подврста), што чини око 5% укупне флоре Србије, приказано је стање њихових популација, места налаза, значај таксона, узроци њиховог ишчезавања и угрожености и предлог мера заштите. У односу на укупан број ишчезлих и крајње угрожених таксона, 4 таксона је неповратно изгубљено из светског генофонда, јер су представљали ендемичне врсте чији се ареал налазио само на територији Србије (крагујевачки слез, врањски слез, безчекињаста удовичица и моравски орашак), док 46 таксона више не живи у Србији, али се и даље могу наћи у суседним државама или у ex situ условима као што су ботаничке баште. Крајње је угрожено 121 врста и постоји опасност да са великом вероватноћом у блиској будућности нестану са наших простора или из света ако им се не посвети одговарајућа пажња у смислу заштите, очувања и унапређења њихових популација у природи.
Уредник: др Владимир Стевановић
Издавачи: Министарство заштите природних богатстава и животне средине Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду
Година издања: 1999.
Формат: 28 cm, 566 страна
Црвена књига дневних лептира Србије
У издању Завода је 2003. године објављена и друга Црвена књига – Црвена књига дневних лептира Србије – Lepidoptera: Hesperioidea и Papilionoidea, аутора др Предрага Јакшића. Аутор је прихватио међународну IUCN класификацију категорија угрожености, на основу којих је од 192 врсте дневних лептира Србије у књизи издвојио и анализирао 57 врста лептира које представљају 34% фауне лептира Србије. Међу овим врстама, једна има статус ишчезле врсте, 22 су угрожене, 24 рањиве, 7 имају статус ретких врста и 3 које нису угрожене. Поред ишчезлог фрушкогорског белца, међу најугроженијим су и Алпијска хисперида, ластин репак, чипкасти белац, Старопланинска и Проклетијска еребија, Аполонов лептир, зановетак, мали и модри преливац, мрки шаренац и Инова седефица.
Аутор: др Предраг Јакшић
Година издања: 2003.
Формат: 30 cm, 198 страна
Црвена књига фауне Србије I Водоземци
Након 12 годинa од изласка Црвене књиге дневних лептира, 2015. године су објављене прве две црвене књиге кичмењачке фауне. Прва је Црвена књига фауне I – Водоземци, настала као резултат вишедеценијског теренског и трогодишњег кабинетског рада тима батрахолога Србије. У изради публикације је учествовало 11 аутора, а за уреднике су потписани др Милош Калезић, др Љиљана Томовић и др Георг Џукић. У књизи је процењен статус за 10 врста водоземаца (пет врста репатих водоземаца – црни даждевњак, планински мрмољак, обични велики мрмољак, подунавски велики мрмољак и Бурешов дугоноги велики мрмољак и пет врста безрепих водоземаца – обична чешњарка, Сиријска чешњарка, мала зелена жаба, грчка жаба и жаба травњача), које представљају 47% фауне водоземаца у Србији у односу на укупно евидентирану 21 врсту. Садржи и детаљне информације о значењу и значају црвених књига, опште одлике и диверзитет водоземаца Балканског полуострва и Србије, а приказани су и принцип рада и структура података коришћених за црвену књигу, станишта водоземаца, процена угрожености, фактори угрожавања и мере њихове заштите.
Уредници : др Милош Калезић, др Љиљана Томовић, др Георг Џукић
Аутори: мр Растко Ајтић, др Георг Џукић, мр Данко Јовић, др Милош Калезић, др Имре Кризманић, др Ненад Лабус, др Дмитар Лакушић, др Катарина Љубисављевић, др Љиљана Томовић, др Александар Урошевић, др Тања Вуков
Година издања: 2015.
Суиздавач: Биолошки факултет Универзитета у Београду
Формат: 29 cm, 207 страна, писана двојезично, на српском и енглеском језику.
Црвена књига фауне Србије II Гмизавци
The Red Book of Fauna of Serbia II – Reptiles
2015. године изашла је и друга црвена књига кичмењачке фауне, а то је Црвена књига фауне II – Гмизавци, у којој је приказан статус за 16 врста корњача, гуштера и змија (3 врсте корњача – барска, Грчка и шумска корњача, 7 врста гуштера – Кочијев гекон, кратконоги гуштер, љускави гуштер, шумски гуштер, јужни зидни гуштер, степски гуштер, планински гуштер и 6 врста змија – степски смук, четворопруги смук, шилац, поскок, шарка и шарган), што представља око 75% од укупно регистроване 24 врсте гмизаваца у Србији. Структура публикације је иста као и за црвену књигу водоземаца, и у њеној изради је такође учествовало 11 аутора и 3 уредника. Књига синтетизује свеобухватне информације, од општих одлика гмизаваца Србије и њиховог диверзитета у Србији и на Балкану, преко описа биологије и екологије појединачних врста издвојених по критеријумима угрожености, до степена угрожености станишта, фактора угрожавања и мера њихове заштите.
Уредници : др Љиљана Томовић, др Милош Калезић, др Георг Џукић
Аутори: мр Растко Ајтић, др Соња Ђорђевић, др Георг Џукић, мр Данко Јовић, др Милош Калезић, др Имре Кризманић, др Ненад Лабус, др Дмитар Лакушић, др Катарина Љубисављевић, др Љиљана Томовић, др Александар Урошевић
Суиздавач: Биолошки факултет Универзитета у Београду
Година издања: 2015.Формат: 29 cm, 265 страна, писана двојезично, на српском и енглеском језику.
Црвена књига фауне Србије III Птице
Red Book of Fauna of Serbia III – BIRDS
Црвенa књига фауне Србије III – Птице из 2018. године резултат је рада 36 аутора и 7 уредника који су имали задатак да прикупе, анализирају, протумаче и у извештаје о ризику од ишчезавања сажму и преточе готово несагледиву количину података и знања о птицама Србије, које су током скоро три века прикупљали природњаци и научници различитих професија. У овој монографији су дате информације о значају црвених књига и историјском прегледу истраживања птица Србије, о њиховим општим одликама, угрожености и разноврсности, изворима и структури података за процену ризика од ишчезавања као и процену угрожености птица у Србији, о њиховим стаништима, факторима угрожавања и мерама заштите. Дат је и преглед угрожених гнездећих и негнездећих популација заснован на бази података са више од 312.000 налаза које су прикупили сами аутори и бројни познаваоци птица. Укупно су обухваћена 352 поуздано забележена таксона у Србији до 2016. године, процењен је ризик од ишчезавања гнездећих популација 255 врста и негнездећих популација свих врста. У групи гнездећих популација, у статусу регионално ишчезлих таксона идентификовано је 14 врста, 15 критично угрожених, и по 22 угрожене и рањиве. У групи негнездећих популација, у статусу регионално ишчезлог таксона идентификована је једна врста, 4 критично угрожених, 14 угрожених и 17 рањивих врста. Циљ израде Црвене књиге птица Србије био је да се створи поуздан инструмент који би чинио научну и стручну основу за заштиту и очување дивљих птица наше земље.
Уредници: Димитрије Радишић, Воислав Васић, Слободан Пузовић, Милан Ружић, Марко Шћибан, Братислав Грубач, Анте Вујић Аутори: Димитрије Радишић, Слободан Пузовић, Воислав Васић, Марко Шћибан, Милан Ружић, Братислав Грубач, Анте Вујић, Саша Рајков, Радислав Мирић, Драженко Рајковић, Милош Радаковић, Марко Туцаков, Урош Пантовић, Ото Секереш, Атила Агоштон, Далиборка Станковић, Горан Секулић, Иван Ђорђевић, Марко Раковић, Никола Стојнић, Јожеф Гергељ, Никола Матовић, Никола Станојевић, Миливој Вучановић, Дејан Ђапић, Иштван Балог, Давид Грабовац, Иван Меденица, Брано Рудић, Драган Симић, Стефан Скорић, Драган Гачић, Милица Радановић, Сандра Јовановић, Мирослав Врачарић, Ана Вулетић
Суиздавач: Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за биологију и екологију, Друштво за заштиту и проучавање птица Србије
Година издања: 2018.
Формат: 28 cm, 552 стране, књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику.
Црвена књига фауне Србије IV -Правокрилци
Red Data Book of Fauna of Serbia IV- ORTHOPTERA
Крајем 2018. године изашла је Црвена књига фауне Србије IV Правокрилци чији су аутори Драган Павићевић, др Иво Караман и др Младен Хорватовић. У публикацији је, као и у осталим објављеним црвеним књигама, описан значај црвених књига и категорија и критеријума угрожености по IUCN-у, а дат је и приказ општих одлика и диверзитета правокрилаца Балканског полуострва, историјата истраживања правокрилаца у Србији, њихових станишта, фактора угрожавања и мера заштите. Дат је преглед 45 угрожених таксона правокрилаца у фауни Србије, међу којима су и једна регионално изумрла врста Bradyporus (Callimenus) macrogaster longicollis, 4 критично угрожене (као што је Панчићев скакавац), 3 угрожене и 27 рањивих врста и 10 врста које имају статус готово угрожених врста. Циљ монографије је да се укаже на неопходност свеобухватне заштите најугроженијих врста правокрилаца у нашој земљи. Како су ови инсекти често ограничене дистрибуције и уско везани за одређени тип станишта, њихова заштита могућа је само уз трајну заштиту станишта која насељавају.
Уредник: др Милица Павков Хрвојевић
Аутори: Драган Павићевић, др Иво Караман, др Младен Хорватовић
Суиздавач: Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Департман за биологију и екологију
Година издања: 2018.
Формат: 29 cm, 246 страна, књига је писана двојезично, на српском и енглеском језику.
