Дан заштите природе (11. април) је дан од националног значаја, установљен Законом о заштити природе 2009. године. Овај дан се обележава како би се јавност упознала са значајем очувања природе Србије. За датум је одабран 11. април зато што је тог дана, тачније 11. априла 1949. године, први пут добијен статус једног подручја као заштићеног природног добра – Споменикa природе „Велика и Мала Рипаљка“ у општини Сокобања. Значај очувања и вредности заштићених подручја Завод за заштиту природе Србије и ЈП „Србијашуме, ове године представљају на примеру Парк природе „Радан“, добра које је по својој природној и културној баштини подручје од националног и светског значаја.
У том циљу биће одржан скуп са обиласком археолошког локалитета „Царичин град“ у Парку природе „Радан“, 11 априла 2019. године са почетком у 12:30 часова у Визиторском центру „Теодора“ , који се налази у непосредној близини налазишта.
Завод за заштиту природе Србије је на основу вишегодишњих истраживања и вредновања планине Радан, на основу законских овлашћења припремио Студију као предлог за заштиту подручја као Парк природе „Радан“. Завод је Студију доставио надлежном министарству на даљу процедуру почетком 2017. године и тим кораком отпочиње поступак заштите, у складу са чланом 42. Закона о заштити природе.
Део планинског подручја Радан у јужној Србији, стављен је под заштиту као Парк природе „Радан”, на површини од 41.312,66 ha. Подручје је сврстано у I категорију заштићених подручја, као подручје од међународног и националног, односно изузетног значаја.
Парк природе „Радан” стављен је под заштиту ради очувања геолошке, биолошке и предеоне разноврсности. Као темељне вредности издвајају се:
• разноврсни облици вулканског рељефа: Лецко андезитски масив, највиши и највећи вулкански комплекс у Србиjи,
• клисуре: Велике Косанице, Гајтанске реке, Боринске реке и Соколов вис,
• хидролошке и хидрогеолошке појаве: бифуркација Деливоде, термоминералне воде Пролома,
• шумска станишта на прелазу између котлина и брдско-планинских терена, рефугијалног карактера, од појаса заједница врбе и тополе (Salici-Populetum albae), климазоналних заједница сладуна и цера (Quercetum farnetto-cerris), термофилних китњаковових заједница (Quercetum montanum moesiacum), китњаково-грабових заједница (Querco-Carpinetum serbicum), мезофилних букове шуме (Fagetum montanum moesiacum), реликтних полидоминантних и осиромашених шумских заједница са мечјом леском (Corylus colurna L.) и кавкаском липом (Tilia caucasica Rupr.) и заједница јавора и граба (Aceri-Carpinetum betuli) у контактном делу између храстовог и буковог појаса,
• станишта и популације дивље флоре (751 биљном врстом), а посебно мезијских ендемита (Pulsatilla montana ssp. bulgarica, Pastinaca hirsuta, Armeria rumelica и Sedum stefco),
• станишта и популација дивље фауне, посебно птица (црна рода, орао кликташ, сури орао, патуљасти орао, сиви соко, прдавац, буљина, легањ), сисара (ендемичне врсте македонска волухарице и шареног твора), риба (поточна пастрмка, двопругаста уклија, поточна мрена, кркуша, клен, вијун и гргеч), водоземаца и гмизаваца; карактеристичних природних предела и културнo-историјског наслеђа специфичног по времену настанка, степену очуваности и културној вредности.
На подручју Парка налази се и јединствен археолошки локалитет „Царичин град“, који се налази на националној листи за номинацији за UNESCO Светску културну баштину.
На заштићеном подручју успостављена су три режима заштите.
• режим заштите I степена – 1077,52 ha, односно 2,61% од укупне површине • режим заштите II степена – 3.886,50 ha, односно 9,41% од укупне површине • режим заштите III степена – 36,348,64 ha, односно 87,98 % од укупне површине За управљача Парком природе „Радан“ проглашено је ЈП „Србијашуме“.
