Сићевачка клисура је заштићена као подручје изузетне биолошке разноврсности и станиште или боравиште великог броја ендемичних, ендемореликтних, реликтних и ретких врста биљака и животиња, као особени пример појаве и међудејства геолошких, геоморфолошких и хидролошких процеса и као предео изражених обележја природне лепоте и успешног споја природе, људских традиционалних делатности и градитељства и културно-историјских споменика.
Сићевачка клисура представља пробојницу реке Нишаве кроз Куновичку површ која тече између јужних падина Сврљишких планина и Суве планине. У морфолошком погледу, Сићевачка клисура представља једну од најимпресивнијих и највреднијих клисурастих и кањонских кречњачких долина у Србији. У оквиру клисуре издвајају се три морфолошке целине – Градишки кањон, Просечка клисура и Островичка котлина. Посебан печат њеном изгледу дају бројне пећине, поткапине, јаме, вртаче, остењаци и импозантни кречњачки екскарпмани Кусаче, поређани у лучни, амфитеатрални низ. Одликује се вишеструким природним и створеним вредностима. Упркос бројним утицајима човека, на подручју клисуре је регистровано присуство већег броја ендемичних, ендемореликтних, реликтних , ретких и у целини гледано, значајних врста биљака, па се са правом може рећи да представља велики рефугијум биљних врста Србије, Балкана и Европе.
Најатрактивнији и највреднији део клисуре je грандиозни Градишки кањон са тесно склопљеним странама, које највећим делом чине вертикалне, степенасто одсечене камене литице. Ширина кањона при дну се углавном своди на речно корито Нишаве. Управо на овим недоступним литицама се гнезди један од последњих парова сурог орла (Aquila chrysaetos) у Србији. На излазу из кањона се налази узвишење Облик. Ово узвишење и Јелашничка клисура представљају јединствена и ексклузивна станишта на којима заједно расту врсте српска рамонда (Ramonda serbica) и Наталијина рамонда (Ramonda nathaliae), терцијарни реликти и ендемити Балкана, градећи заједницу Ramondietum nathaliae-serbicae.
Посебну вредност подручја Сићевачке клисуре бројни средњовековни манастири, црквишта, градине и утврђења, цркве и други вредни споменици, локалитети и налазишта. Међу наведеним, два манастира имају статус непокретних културних добара и очувани су у целости – Манастир Свете Богородице и Манастир Свете Петке „Иверица“. Такође, очувани су и делови чувеног римског пута Via militaris.
НАЦИОНАЛНА КАТЕГОРИЈА
II (друга) категорија – заштићено подручје регионалног односно великог значаја.
ПОВРШИНА
7.746 ha
РЕЖИМ/И ЗАШТИТЕ
Режими заштите II (другог) и III (трећег) степена.
ОПШТИНА/Е
Град Ниш и општина Бела Паланка.
ПРЕТХОДНА ЗАШТИТА
Решење о стављању под заштиту дела подручја Сићевачке клисуре (Скупштина општине Ниш, бр. 022-48/77 од 26.01.1977. године).
АКТ О ЗАШТИТИ
Уредба о заштити парка природе „Сићевачка клисура“ („Службени гланик РС“, бр. 16/2000).
УПРАВЉАЧ
Јавно предузеће „Србијашуме“.
