Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација – UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) је специјализована организација у оквиру Уједињених нација која се бави унапређењем међународне сарадње на пољима науке, образовања и културе, са циљем да допринесе миру, смањењу сиромаштва, одрживом развоју и међународном дијалогу кроз образовање, културу и информисање. Са средиштем у Паризу, UNESCO броји 193 држава чланица које су укључене у рад ове организације кроз неки од 5 главних програма: образовање, природне науке, друштвене науке, култура и комуникација и информисање. http://www.unesco.org/new/en/unesco/themes/major-programmes/
У оквирима програма за природне науке, UNESCO развија неколико програма од којих се заштитом природних добара баве програми Човек и биосфера (Man and the Biosphere Programme – MaB) и Геопаркови (International Geoscience and Geoparks Programme – IGGP).
О програму “Човек и биосфера” (Man and the Biosphere Programme – MaB)
Програм Човек и биосфера представља међународну иницијативу која за основни циљ има дефинисање и примену научних основа за успостављање дугорочно хармоничног односа човека и природе, а на бази рационалне употребе природних ресурса, односно усмерен је на успостављање функционалног модела заштите природе кроз остваривање складног односа људи и њихових развојних потреба са природом.
Огледна подручја за дефинисање овог модела представљају Резрвати биосфере, међународно препозната заштићена подручја која су изузетна, како у природном тако и у културном погледу, са очуваном природом, богатом културом и традиционалним начином живота локалног становништва. Резервати биосфере воде ка остваривању одрживе равнотеже између често сукобљених циљева очувања биолошке разноврсности и економског развоја и кључни су за проналажење и промовисање решења за очување биодиверзитета уз његово одрживо искоришћавање. Тренутно је у свету успостављен 701 Резерват биосфере у 124 државе. У Републици Србији су успостављена два Резервата биосфере у оквиру UNESCO-вог Програма Човек и биосфера: Голија-Студеница (2001) и Бачко Подунавље (2017).
О програму „Геопаркови“
Геопарк је територија јасно дефинисаних граница у оквиру које се, поред објеката геонаслеђа који су кључни сведоци историје наше планете, штите, презентују и промовишу и све друге природне и културно-историјске знаменитости од изузетног значаја за науку, образовање, културу, економију и туризам. Активности у геопарку усмерене су на упознавање шире јавности о разноврсним природним и културним вредностима датог подручја кроз развој туризма, а са циљем да се побољша социјални статус локалног становништва, подстакне њихов економски развој и унапреди заштита природне и културне баштине.
Европска мрежа геопаркова (European Geoparks Network – EGN) је основана 2000. године у циљу заштите геодиверзитета, представљања објеката геонаслеђа широј јавности, и ради подршке одрживом економском развоју руралних подручја геопаркова, пре свега преко развоја геолошког туризма. Мрежа је спојила подручја широм Европе, која имају исте циљеве, што отвара могућност координисаног, заједничког рада и компаративних метода проучавања основних вредности геопаркова.
Организација за образовање, науку и културу при Уједињеним нацијама – UNESCO (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization – UNESCO) преузела је 2001. године иницијативу на међународном нивоу да подржи Геопаркове. Након тога, 2004. године UNESCO је формирао Светску – глобалну мрежу Геопаркова (The Global Geoparks Network -GGN), како би се унапредило управљање подручјима широм света, која интегришу локалитете са значајним геонаслеђем уз примену стратегија за регионални социо-економски развој.
Светска мрежа геопаркова делује у синергији са Конвенцијом о светском наслеђу (World Heritage Convention), као и са организацијом Човек и биосфера – Светска мрежа резервата биосфере (Man and the Biosphere – MAB, World Network of Biosphere Reserves).
UNESCO је остварио партнерство са Европском мрежом геопаркова 2001. године. Као резултат тог партнерства, Европска мрежа геопаркова координира чланство у Светској мрежи геопаркова унутар Европе
О програму “Светска баштина”
Додатно, у оквиру ове организације се спроводи међународна Конвенција о заштити Светске културне и природне баштине (Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage) која је са 193 земље потписнице један од најмасовнијих међународних споразума. Спровођење ове Конвенције врши Програм светске баштине, један од најпрепознатљивијих UNESCO програма. У оквиру UNESCO-а је 1992. године формиран Центар за светску баштину, који се налази у Паризу и који представља главни координациони центар Програма. https://whc.unesco.org/en/world-heritage-centre/
UNESCO у оквиру Програма светске баштине води бригу испред међународне заједнице о добрима културног или природног карактера која поседују изузетне карактеристике, а која би у супротном била под ризиком пропадања и нестајања, ради њиховог очувања за будуће генерације. Ради бољег увида и презентовања светске баштине јавности, UNESCO формира Листу светске баштине, на коју се уписују добра под две категорије: Културна светска баштина и Природна светска баштина. До сада је на Листу светске баштине уписано 1092 добра на територији укупно 167 држава света, од чега је 845 добара културне баштине, а свега 209 добара природне баштине и 38 мешовитих добара, којима је обухваћена и природна и културна светска баштина. https://whc.unesco.org/en/list/. На територији Републике Србије је до сада проглашено 5 добара светске културне баштине, док добара светске природне баштине још увек нема. Међутим, током 2019. године је припремљена номинација проширења серијског прекограничног добра природне баштине „Древне и нетакнуте букове шуме Карпата и других региона Европе“ која на територији наше земље укључује локалитете у режиму заштите првог степена националних паркова Тара, Копаоник и Фрушка гора, а чије се уписивање на Листу светске баштине очекује 2021. године.
